Sumnja

Ležim i sumnjam. Sumnjam, postojim. Mrzim sumnju ali je ona neodvojivi dio mene, živi neovisno od mene, hrani se mojim sokovima i fluidima, oblijeće oko moje istine kao zabludna prostitutka moleći za pažnju. Osjetim je u nožnim prstima, nasumičnom kretanju noge, penje se uz udove, ulazi u vene izvana, izvana hrli unutra, krv je slaba, krv je puna, dolazi do uma, um više nije um nego zamućena močvara ljutnje, osvete, jada, samosažaljenja, ponosa, avaj? Sumnja se popela visoko i nadam se da će sad da počini suicid bacajući se za zadnjeg sprata mene..ali ne, ona u kožnim rukavicama bira da sjedi, puši petu cigaretu za redom i rastura moje tijelo. Onda se bacam po krevetu, mislim na sumnjičave scenarije, želim kontrolu nazad, uspostavljam mir ali samo nakratko. Kažem joj da me pusti, pusti me aman! Pristala je odmah, ne voli naredbe!