Večer je. Posmatram se u ogledalu i vidim da je nestalo one djevojčice. Ostala sam u nekom transcedentnom prostoru iz kojeg će morati izroniti nešto. Neka to budu ove riječi, koje niko ne mora čitati niti pamtiti, neka se sliju niz jagodice samo da bi se slile i ostavile trag bez traga.
Danas sam shvatila. Ja sam žena koja laže. Ja sam žena koja govori istinu. Ja sam žena koja voli. Ja sam žena koja mrzi. Ja sam sebična. Žena. I dobro mi je.
Budimo šta poželimo, i budimo dobro, sjajno, odlično!
jao, kao da si mene opisala.. i ja sam sebicna i lazem 😀
neka si dosla ovdje, ja cu te citati.
Hvala ti Ajni, divna dobrodošlica 😀 😉